Ako se čovek posveti uputstvima svog nesvesnog, ono ga time može darovati, tako da se, najednom, učmao i dosadan život pretvara u bogatu unutrašnju pustolovinu bez kraja, punu kreativnih mogućnosti.
Mari – Luiz fon Franc, u Karl Jung – Čovek i njegovi simboli
U psihijatrijskoj praksi, već više od jednog veka koristi se analiza snova kao sredstvo za otkrivanje potisnutih problema i kao pokazatelj u kom pravcu treba ići sa terapijom. Frojd, Jung, Adler i njihovi sledbenici visoko su vrednovali informacije dobijene iz snova i koristili su se njima u svom praktičnom radu. Ivan Nastović s pravom kaže da je psihoterapeut bez analize snova kao ortoped bez rendgenskog snimka, a danas možemo reći i bez magnetne rezonance.
Interesovanje za snove postoji i stalno je prisutno među ljudima koji nisu psiholozi ili psihoterapeuti, niti su imali potrebe za psihijatrijskim lečenjem. Ti ljudi se, najčešće, intuitivno približavaju razumevanju svojih snova i ta su im saznanja korisna za poboljšanje uobičajenog funkcionisanja. Pomoću onoga što saznaju iz snova, snevači uspevaju da koriguju svoje stavove, misli, ponašanje i odnose i da žive ispunjenijim životom. Snovi, prema Jungu, daju silno zanimljiva obaveštenja onima koji se trude da shvate njihove simbole.
Snovi i njihovo tumačenje imaju smisla i izvan psihijatrijskih ordinacija. Ograničenost analize snova na psihijatrijske pacijente, prevaziđena je još šezdesetih godina dvadesetog veka kada su terapeuti koji su se bavili snovima uočili da od poruka nesvesnog mogu da imaju koristi i psihički zdravi ljudi (psihičke dijagnoze, kao i psihičko zdravlje i treba uzimati cum grano salis). Terapeutkinje En Faradej (Ann Faraday) i Gejl Dilejni (Gayle Delaney, čija knjiga Prodor u svet snova je objavljena i kod nas) u svetu, a kod nas dr Ivan Nastović, klinički psiholog i psihoterapeut, započeli su pionirski rad na približavanju analize snova onima koji nisu dijagnostikovani kao psihički bolesni, ali mogu da imaju koristi od boljeg sagledavanja sebe i sveta. Uz pomoć toga, mogu da koriguju svoje neadekvatno ponašanje u različitim životnim situacijama, da se nose sa suviše snažnim emocijama, da unaprede odnose sa drugima, da shvate i prihvate svoje potencijale, mogućnosti, ali i ograničenja.
Poznata je Jungova paradoksalna misao: Dajte mi zdravog čoveka i ja ću ga izlečiti za vas. Iz ovoga se da zaključiti da niko nije toliko zdrav i oslobođen problema i unutrašnjih ograničenja da mu u pojedinim životnim situacijama ne bi dobrodošla pomoć da te svoje probleme savlada. Svi mi to rešenje nosimo u sebi, na njega nas upućuju naši snovi i na nama je da uložimo trud u njihovo razumevanje. Među laicima, a i među mnogim psiholozima, često je mišljenje da su snovi nešto besmisleno ili da predstavljaju isključivo vezu sa onostranim i mističnim. Ni jedno ni drugo nije ispravno gledište. Najkompletnije shvatanje sna je da je to nesvesna reakcija na jednu svesnu situaciju, koja je najčešće usmerena na ispravljanje jednostranog i isključivog stava svesti. Analizom sna širimo polje svesti i dopuštamo sebi da vidimo ono što nismo mogli, smeli ili znali. Iako snovi mogu da nose i univerzalno znanje u vidu filozofskih poruka, umetničkih i naučnih vizija, kod najvećeg broja ljudi oni se bave konkretnim problemima i nude skicu rešenja tih problema, oni podstiču, upozoravaju, hrabre i kritikuju.
Da snovi odgovaraju konkretno na aktuelni trenutak u kome se nalazimo, videćemo na primeru veoma sadržajnog sna članice jedne od mojih grupa za analizu snova. Snevačica je u penziji, veoma je kreativna i požrtvovana, naivna na svoju štetu, dugo godina u lošem braku i posle 35 godina je podnela zahtev za razvod. Između dva ročišta brakorazvodne parnice na kojima se muž nije pojavio sanja:
Nalazim se kod komšija (bračni par), sedim sa njima i posmatram im račune i pitam koliko plaćaju stan jer je meni mnogo da platim. Komšija primećuje da sam ja imala uplatu za decu ometenu u razvoju i pita me da li imam za to potvrdu. Nakon toga sam na nekom tavanu (stan koji imam u stvarnosti je u potkrovlju) gde mi neko daje stvari i kofer, koji su stare i ja ih odbijam. Iza toga imam svest da treba da pođem na put i vidim ispred sebe, sa brda, nestvarno lep krajolik koji gledam sa oduševljenjem, ali je između mog brda i krajolika koji vidim i kome se divim provalija. Ne znam kako da stignem tamo, pa sedam na zadnjicu i spuštam se niz brdo. Iako je visoko i opasno, ne osećam strah. Kada se spustim nailazim na vodu, koja me zaustavlja, a tamo su ljudi koji sede u baricama. Ne mogu dalje.
Kod advokata sam, ali je gužva i ne nalazim ga, a treba mi jedan papir za razvod. Neko mi ga uručuje na ulici da potpišem. Odjednom nailazi automobil koji vozi moj muž, a iza nejga sedi prijateljica moje dece, inače advokat. Oni čekaju da ja potpišem, a iza mene je moj stariji sin, koji je ljut na oca. Nakon toga se nalazim u kuhinji, sve je zaprljano talogom od kafe. Pokušavam da počistim, ali je mnogo prljavo, tu je i gluvonema komšinica, koja počinje da peva. Čudim se tome i hvalim je. Nalazim se u nekoj prostoriji sa roditeljima svoje snaje, njena majka je iznemogla, neartikulisana, ne vlada saobom i žao mi je nje. San se završava tako što sam u prodavnici boja i čekam u redu da kupim šta mi je potrebno za dekupaž.
Snevačica je podnela zahtev za razvod braka i otada trpi veliki pritisak dece da promeni svoju odluku i oseća krivicu zbog toga. Ona se zbog situacije često preispituje i razmatra da li je ispravno postupila i da li je možda moglo da prođe i bez razvoda. Bračni par kod kojih je u gostima mnogo podseća na nju i muža, žena ima podređenu ulogu, a muž je diktator sklon nametanju svog mišljenja. Snevačica više nema energije da emotivno i psihofizički izdrži taj brak, već joj je previše, zbog čega je iznos na računu u snu mnogo visok. Uplata za decu ometenu u razvoju razjašnjava razlog zbog čega se snevačica najviše dvoumi, a to su deca, koja su odrasla i samostalna i zbog kojih nema potrebe da sebe dalje ugrožava ostankom u braku. Ona je sama prepoznala u toj slici svoju decu jer su „poludeli“ otkako je pokrenut postupak za razvod braka, okrenuli joj leđa i počeli da vrši pritisak da odustane od svega. Muž se uporno trudi, više preko dece nego lično, da je ubedi da se vrati na staro i to je prepoznala u koferu sa starim stvarima koje ona odbija. U stvarnosti, ćerki, koja joj često kaže da želi staru mamu, sa bolnom dosetljivošću odgovara da je „stara mama umrla i da je više nema“. Nesvesno joj pečatira ovaj svesni stav, ali ukazuje i gde je slaba i gde ima kolebanja pred kojima ne sme da popusti, a to su pritisci dece i krvica koju u njoj izazivaju.
Snevačica često ume da prokomentariše da se oseća odlično i zadovoljno, ali iz naredne scene u snu vidimo da je ta sreća i sloboda još uvek daleko na vidiku, a ne na dohvat ruke, iako je ona rešena da dotle stigne. Ona je sebi zacrtala zadatak da to ostvari i to će učiniti sa onim što ima na raspolaganju, uprkos tome što je muž ostavio u dugovima, a deca ne pristaju da joj pomognu, već joj otežavaju. Ona se hrabro i bez straha upustila u ovu životnu avanturu, koja neće biti ni laka ni brza. Ipak, ovo će na nju delovati lekovito i važno je za proces njenog oporavka, jer je na ljude koji leže u barama asocirala lekovito blato u kome se organizam oporavlja, što za nju ovaj dugotrajni proces i jeste. Neophodno je da pre nastavka puta i uspona zaleči rane koje su joj naneli muž i deca i da zauzme odlučan stav i posle svih godina braka stavi svoje potrebe iznad potreba drugih.
Snevačica je naivnošću, koja je često vodila kroz život, loše odabrala advokata, koji joj je preskupo i unapred naplatio usluge. Ova je scena jasno ukazala da bi bilo poželjno da promeni advokata, koji je neangažovan oko procesa koji vodi i nemaran po pitanju dogovora sa snevačicom. Snevačica je odlučila da za podelu imovine angažuje drugog advokata, a da samu brakorazvodnu parnicu ostavi sadašnjem advokatu, jer je njemu već platila. Vrlo brzo se ispostavilo da je advokat zbog svoje nemarnosti propustio pravi datum ročišta, što je nepotrebno produžilo i iskomplikovalo proces. Nesvesno je ovde precizno uhvatilo nešto u advokatovom ponašanju što je snevačici promaklo i na vreme ukazalo da se advokatu ne može verovati. Zbog svega ovoga snevačica je dovedena u situaciju da muž bude taj koji vrši pritisak i pokušava da diktira uslove u svoju korist. Samo su pripremljenost snevačice na događaje kroz rad na analizi snova i podrška bliske prijateljice sprečile da ne napravi grešku i pomogle da istraje uprkos problemima.
Snevačica je mnogo vremena u braku provela u kuhinji, skrajnuta, zatrpana obavezama i izmorena teškim radom. Došlo je vreme da opere to što se u njenom životu nataložilo, a što joj nije dozvoljavalo da slobodno funkcioniše. Gluvonema komšinica je njen aspekt koji je u tom uvođenju reda propevao, a celog života nije imao pravo glasa i mnogo toga je od njenog znanja skrivano. U toj sceni pokazuje nam se gde se manifestuje izlečenje započeto u ranijoj sceni. U snajinoj majci prepoznaje sebe kakva bi bila da se odlučila da ostane u braku. Završna scena direktno upućuje na okretanje sebi i ulaganje u svoju kreativnost i zadovoljstvo jer je dekupaž nešto čime se snevačica uspešno bavi.
Ovaj san nas je prošetao kroz celokupnu situaciju u i oko snevačice i jasno nagovestio predstojeće probleme, kao i veliku snagu snevačice koju tek otkriva da poseduje, a koja je dovoljno velika da podnese sve izazove, koje njena unutrašnja pustolovina zahteva. Ona smelo ide u susret životnim izazovima, naoružana stvaralačkim mogućnostima koje je predugo zanemarivala, a koje jedan opterećujući i iscrpljujući život, pretvaraju u produktivnu, kreativnu i ispunjavajuću avanturu.
