Arsenu Dediću, prijatelju

Ponekad nam i popularne pesme mogu doneti životnu mudrost u svojim jednostavnim rečima. O njima obično previše ne razmišljamo, niti ih psihološki analiziramo. Zadovoljavamo se time da uživamo u muzici, a u najboljem slučaju identifikujemo se sa tekstom pesme i ponekad nađemo sebi pokriće i opravdanje za ono što činimo sa svojim životima i sa onim što nam se događa.

Arsen Dedić je glumio epizodnu ulogu u filmu Višnja na Tašmajdanu, koji je snimljen prema istoimenom romanu Siniše Pavića, 1968. godine. Osim glume, Arsen u filmu peva i svoju poznatu pesmu Odabrat ćeš gore i upravo ona baca dodatno svetlo na unutrašnju uslovljenost (ne)srećnih izbora muškaraca koje pravi glavna junakinja filma. Iako u samom filmu nemamo date direktne psihološke uzroke koji objašnjavaju te izbore – jer je film ipak jedna šarmantna i duhovita priča, koja se i danas može gledati sa uživanjem – Arsen je pesmom dubinsko – psihološki zavirio u ono što se dešava unutar glavne junakinje.

Pitanje izbora je ono što često u životu muči svakoga od nas, od onih banalnih, na dnevnoj bazi kao što su izbori garderobe, hrane ili aktivnosti u toku dana, do onih suštinskih, životnih kakvi su odabiri profesije, prijatelja, ljubavnog i bračnog partnera. Nas će više zanimati oni drugi, koji su važniji i nisu nimalo slučajni. Švajcarski psihijtar, Leopold Sondi tvrdi da izbor čini sudbinu, a na osnovu svog originalnog shvatanja sudbine kao skupa svih egzistencijalnih mogućnosti sa kojima se rađamo i za koje se pod povoljnim okolnostima možemo odlučivati. Ovo bismo mogli razumeti kao sudbinski, odnosno životni potencijal, koji dobijamo rođenjem, a koji uvek nudi više mogućih puteva za koje možemo da se opredelimo. Sondijevo shvatanje trenutka izbora je u bliskoj vezi sa Jungovim konceptom arhetipske situacije neprepoznavanja trenutka od životne važnosti, koji gotovo svaki čovek iskusi tokom života, a u kojoj izbor određuje tok ili bar veći deo toka života. Upravo tu moramo razjasniti pitanje povoljnih okolnosti, koje deluje pomalo zagonetno i neodređeno. Povoljna okolnost je sve ono što nam u datoj situaciji direktno ili indirektno ukazuje na njenu važnost i deluje motivišuće da se opredelimo za najbolji od puteva pred nama u situaciji od životnog značaja. Povoljna okolnost može doći spolja – mudrim savetom, podrškom i ohrabrenjem od strane prijatelja, roditelja, saradnika ili drugih bliskih ljudi, ali i bezizlazna situacija „biti ili ne biti“ može kod nekih ljudi biti mobilizator svih kapaciteta ličnosti na izboru najboljeg puta – ili iznutra – velikom motivisanošću, željom, naporom i preko unutrašnjeg „dobro obaveštenog saobraćajca“, sna. Baš se san tad često pojavljuje u svom košmarnom odelu da nas nasilno probudi i ne dozvoli nam da prespavamo situaciju od životne važnosti.

Jedan od pet ključnih životnih izbora o kojima govori Sondi je izbor ljubavnog i bračnog partnera, koji on, u okviru svog učenja o familijarno nesvesnm, naziva libido – tropizam. I zaista, čak i iz svog iskustva i iskustva bliskih ljudi znamo kako problematična može da bude potraga za pravim izborom u ljubavi. Ovu problematiku je još lakše sagledati u uslovima terapijskog procesa, a naročito kroz analizu snova. Jedan od najčešćih pitanja sa kojima se susrećemo su: zašto ne mogu da nađem pravog/u?, zašto nisam zadovoljan/a sadašnjim partnerom? i zašto ostajem sa njim/njom ako sam nezadovoljan/a? Jasno je da nema univerzalnog odgovora na ova pitanja i da se oni razlikuju od osobe do osobe, ali jedno smemo da tvrdimo: ovi se izbori prave nesvesno i bez osvešćivanja sadržaja koji do njih dovode nije moguće napraviti bilo kakav pomak ili promenu na tom planu. Osvešćivanje samo po sebi nije dovoljno, već je neophodan preduslov da uopšte shvatimo u kojem smeru treba da preduzmemo akciju i gde i zašto grešimo. Akcija, tj. ono što u radu na tumačenju snova zovemo postinterpretativna akcija, ključni je element u radu jer bez stupanja u akciju na osnovu poruke sna, odnosno, mnogo bolje i sigurnije, na osnovu poruka potvrđenih kroz serije snova, ono što je osvešćeno ostaje samo mrtvi kapital.

U Arsenovoj pesmi, imamo slučaj osobe koja u analizi ne bi bila spremna da shvati, prihvati i sprovede akciju na osnovu poruka svojih snova. Zbog toga ona nastavlja da bira „gore od dva srca koja joj se nude“ i bira „uvijek gore dane, puteve i ljude“, a tako i „uvijek gori od života ispred sebe i radićeš uvijek protiv kada budeš radila za sebe“. U ovim je stihovima sadržana i mogućnost izbora kako ih Sondi vidi, i ,kao logična posledica pogrešnog izbora ljubavnog partnera, odabir lošije egzistencijalne mogućnosti, koja ide protiv punoće življenja koju bismo drugačijim izborima mogli da ostvarimo, kako za sebe, tako i za svog partnera, koji je obično nesvesni „saučesnik“. Izborima zato vlada „neizvesnost, tamna strana lune“, što su simboličke slike koje nedvosmisleno oslikavaju osobu koja je nesvesna svojih izbora i u tim izborima izgubljena i zarobljena. Arsen dalje znalački primećuje „a krivicu ostavićeš nama, ti ne vidiš niti da budućnost odabireš sama“. Na ovom mestu moramo primetiti dobro poznati mehanizam projekcije sopstvenih neprihvatljivih sadržaja koji se, u svrhu odbrane svog Ja, pripisuju drugima, na koje je lakše naljutiti se i smatrati ih krivima. Ovo se dešava prilikom analize, kada snevač odbija da prihvati sugestiju nesvesnog i svoju ljutnju usmerava na tumača jer je to lakše za podneti. Mnogo češće ovo projektovanje ljutnje na okolinu srećemo u prijateljskim odnosima, kada osoba ne dozvoljava da se o njenom partneru ili vezi kaže ništa loše, a onoga koji bi se usudio to da spomene olako optužuje da joj rastura vezu. Neretko u takvim situacijama ume da usledi i kraj prijateljstva, a ponekad, mada ređe, kraj rada na analizi snova.
Potkrepićemo ove tvrdnje sa dva primera protumačenih snova koji su ukazali snevačicama u kom smeru treba da idu njihovi izbori ljubavnog partnera. Nažalost, ne događa se uvek da snevači preduzmu akciju u skladu sa porukama snova, ovde je to bio slučaj i obe snevačice su „nagrađene“ jednim boljim i kompletnijim funkcionisanjem.

U prvom slučaju, snevačica je u srednjim godinama, udata, bez dece zbog čega je nezadovoljna, a to nezadovoljstvo prenosi na ceo odnos sa partnerom. U trenutku kada sanja, nalazi se na početku jedne vanbračne veze i u nedoumici je da li da se razvede i otpočne život sa novim partnerom. U njenom slučaju, nesvesno je bilo kratko i jasno, dalo joj je telegrafski kratak san u kome je suprug prikazan veoma velik, a ljubavnik vrlo malen. San joj je nedvosmisleno pružio kompenzatornu sliku onoga što u stvarnosti radi, a to je da omalovažava muža, a ljubavniku daje značaj koji ne zaslužuje. Ova „povoljna okolnost“ protumačenog sna je sprečila snevačicu da napravi pogrešan izbor jer se ubrzo pokazalo da je ljubavnik zaista čovek, u svakom smislu, manje vredan od njenog supruga, te je napravila pravi izbor, ostala u braku i ubrzo dobila i dete, čime je potvrđena njena adekvatna odluka.

U drugom slučaju, snevačica ima trideset godina i iza sebe niz loših veza, u kojima je nekad bila i fizički zlostavljana, a uvek psihički maltretirana i kinjena. U to vreme snevačica se viđala sa muškarcem starijim od sebe, koji je živeo u inostranstvu, imao iza sebe brak i dvoje dece, a snevačicu je viđao tek povremeno, kada bi dolazio u posetu roditeljima. Veče pred san snevačica sebi postavlja pitanje o budućnosti veze, takozvano inkubacijsko pitanje, kojim se nesvesno podstiče da pruži odgovor. San je prilično grubo doneo poruku: snevačica je psiholog koji treba da izabere čoveka kojeg će proučavati, tom prilikom izabira jednog starijeg muškarca, odlazi njegovoj kući, gde je on fizički zlostavlja, vezuje za radijator, ne daje joj da jede niti da pije, ali na kraju ona uspeva da pobegne. Važno je da znamo da snevačica uopšte nije razumela ovaj proziran san kada ga je ispričala, ali je vrlo brzo nakon asocijacija na muškarca sa kojim je u vezi, shvatila i prihvatila da san grubo crta budućnost njene veze u kojoj bi ona bila zatvorena u kuću, brinula o deci tog čoveka, ostala bi i gladna i žedna, pre svega ljubavi, a i svega ostalog i bila verovatno i fizički zlostavljanja. Osim toga, snevačica je u razgovoru iznela niz stvari iz aktuelne situacije koje su joj ukazivale da muškarac nije dobar izbor, već da je ona idealizovala tog čoveka, a sve iz svoje želje da konačno napravi pravu i dobru vezu i ode u inostranstvo gde bi joj bilo bolje za život. Snevačica je dobro shvatila i prihvatila tumačenje i preduzela akciju, te prekinula tu vezu. Nekoliko meseci nakon toga, stupila je u vezu koja ima budućnost, sa muškarcem koji je pažljiv i koji je voli i uvažava, pa tako i prvi put uživa u seksu, koji je ranije smatrala nebitnim i mučnim, što sve skupa potvrđuje da je spremna za jednu zreliju i kompletniju vezu. Moramo da obratimo pažnju i na činjenicu da snevačica u ovom slučaju nije rekla ne samo poslednjem neodgovarajućem partneru, već je, što je mnogo važnije, odbacila ceo raniji model po kome je birala muškarce i opredelila se za jedan zreliji i funkcionalniji.

Ova dva primera nam jasno pokazuju da, ukoliko razjasnimo nesvesno determinisani princip izbora, imamo mogućnost da izađemo iz oblasti „tamne strane lune“ gde se uvek iznova pitamo kako je moguće da smo opet napravili istu grešku u izboru partnera. Nesvesni izbor je pasivan, van naše kontrole i doživljava se kao tuđ sve dok je nesvestan. Kada ga osvestimo, postajemo odgovorni pred sobom za svoje izbore i potrebni su nam hrabrost i odlučnost da napravimo korak izvan sebe. To nije lako i mnogi odustanu jer zahteva izlazak iz poznatog modela, ali donosi sobom nagradu u vidu ispunjenijeg i kompletnijeg života.

I, naravno, pogledajte film i poslušajte pesmu.

Podelite ovaj članak

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Obratite nam se bez ustručavanja.