SA DRUGE STRANE JASTUKA – intervju

*Zašto sanovnici ne mogu da nam pomognu pri tumačenju snova?

Sanovnici su nastali kao rezultat narodnog verovanja da određena slika u snu mora da ima uvek isto značenje i to veoma često loše. Tako će po sanovniku sanjanje menjačnice uvek značiti da vas čeka poslovni neuspeh (uzeto iz online sanovnika). Ovaj način tumačenja potpuno zanemaruje mogućnost da ste možda vlasnik uspešne menjačnice ili da vam u menjačnici radi dragi prijatelj i zbog koga ona za vas možda ima veoma pozitivno značenje. Problem sa snovnicima je dvojak – oni jednoj slici uvek daju fiksno značenje, bez obzira na životne okolnosti snevača, a pri tom sliku sna tretiraju potpuno istrgnutu iz konteksta cele priče sna. Tako, imajući u vidu naš primer, nije svejedno da li vas u snu u menjačnici neko opljačka ili ne možete da pronađete put do nje ili vas tamo možda sačeka neka nagrada. Sanovnici imaju samo jednu dobru stranu – zimi njima možete da potpalite vatru i ništa više. Neke moje kolege smatraju da je bolje pokušavati da snove razumete makar i putem sanovnika nego nikako. To je, međutim, jednako pogrešno kao kad biste koristili skener glave da utvrdite povredu u kolenu ili lek za pritisak da sanirate bolove u želucu. Ne samo da ne koristi, nego i nanosi štetu.

*Šta je sa ljudima koji ne sanjaju, je l` to znači da su oni uskraćeni za ovaj vid iskustva rada na sebi?

Ljudi koji ne sanjaju su izuzetno retki. Do toga može doći jedino usled oštećenja određenih delova mozga, a svi koji ta oštećenja nemaju sanjaju, ali se ne sećaju svojih snova. Mnogi su razlozi zašto ih se ne sećaju – suviše malo spavanja, naglo ustajanje, neobraćanje pažnje na snove, verovanje da su snovi nevažni i sl. Oni koji ne pamte i ne beleže svoje snove uskraćeni su za shvatanje njihovog značenja. Na taj način oni gube i mogućnost da dođu do uvida u svoje iskrene emocije i misli o sebi, odnosima sa ljudima, kao i situacijama u kojima su, uopšte. Neurofiziologija sanjanja potvrđuje da snovi obrađuju naše celokupno iskustvo, dovode u vezu stare sa novim informacijama i pokazuju kako se stvarno osećamo u vezi sa sobom i onim što je oko nas. U snovima su naši doživljaji oslobođeni inhibicija, onoga što smo naučili da smemo ili ne smemo, umemo ili ne umemo. Analizom snova dolazimo direktno u srž ličnosti i onoga što ona stvarno misli i oseća, a ukazuju nam i razloge zbog kojih ona to ne može ili ne sme i u budnom stanju. To daje priliku za lični napredak koji dolazi iz središta same osobe, a ne iz spoljnih, često nametnutih izvora.

*Često se dešava da se ne sećamo snova kada se probudimo. Da li postoji neka tehnika pomoću koje bismo lakše upamtili snove?

Da, ljudi su nažalost, navikli da ne obraćaju pažnju na snove, i najčešće misle da su oni nevažni ili budalasti. To često čujem i od klijenata sa iskustvom pre početka rada na snu, ali se to uvek promeni onda kada shvate značenje te naoko budalaste priče. Srećom, moguće je uvežbati i poboljšati pamćenje snova. Tehnika za to je jednostavna i do nje se došlo istraživanjima. Potrebno je, pre svega, da se informišete o tome da su snovi veoma značajni i da odvojite jednu sveščicu pored uzglavlja koja će služiti samo za vođenje dnevnika snova. Svake večeri pre spavanja u nju treba staviti datum i u 1-2 rečenice navesti najvažnije momente iz prethodnog dana (emocije, misli, dvoumljenja, uspehe, neuspehe i sl.). Po buđenju je potrebno zapisati sve čega se sećate, onako kako ga se sećate, ne vodeći računa o redosledu i logici događaja, kao ni o stilu pisanja – ovde je važan „sirov“ izvorni materijal. I ako prvih dana po primeni tehnike izostanu snovi, treba zapisati makar neki utisak, lik ili emociju koje se sećate ili koja vam je prva na pameti po buđenju. U suštini tehnike je da mi učimo sebe da obraćamo pažnju na snove i da im dajemo značaj koji i treba da imaju. Važno je da ne odustanemo odmah, ako se san ne javi u dužini koju očekujemo jer je i ovde isto kao i sa učenjem bilo čega drugog – potrebno je malo vremena da se to uvežba. Oni koji su skloni crtanju, mogu da slike iz snova i ilustruju kako bi ih bolje doživeli i lakše zapamtili. Posle 2 nedelje ili mesec dana, ljudi koji skoro uopšte nisu pamtili snove često budu iznenađeni količinom snova koju sada mogu da pamte.

*Svi smo u nekom period života češće imali snove koji se ponavljaju, koja je njihova uloga?

Snovi koji se ponavljaju su tipični indikator problema koji u nama postoji i koji ne uspevamo da rešimo. Oni mogu da ukazuju na najrazličitije stvari, a javljaju se da nas upozore da u određenim situacijama mi u nečemu grešimo i da te greške ponavljamo ili da ta greška preti da postane naš trajni način ponašanja u nekom segmentu života. Uzmimo za primer moj ponavljajući san iz vremena dok sam radio u vojsci. Tada sam nekoliko puta u 2-3 godine sanjao kratak i uznemirujući san: Nalazim se u oficirskom salonu, atmosfera je uobičajena, razgovara se. Kada pokušam da se uključim u razgovor, ostajem bez glasa i ne mogu da izgovorim reči. Osećam se vrlo nemoćno i izgubljeno. Iako ovaj san ima i dublje nivoe, on je jasno upućivao na to da, ako ostanem u toj sredini (koja je pružala i ugodnosti, poput finansijske sigurnosti), neću moći da ispoljim sebe, ostaću bez svog izraza, nemoćan i izgubljen. Ovi snovi su mi pomogli da donesem konačnu odluku o napuštanju vojne službe, a otada ih nisam više ni sanjao. Kada se problem razreši i nešto prevaziđemo, tipično je da i snovi prestaju da se javljaju, što je i pokazatelj da je ostvarena potrebna promena.

*Da li postoje predskazujući snovi?

Ovo je pitanje veoma zanimljivo, ali je i teško dati definitivan odgovor na njega. U literaturi se navode slučajevi snova koji su predskazali smrti predsednika Kenedija i Linkolna, kao i da snovi koji su, na primer, predvideli raspad SFRJ više od deset godine pre raspada. U svojoj praksi, sa klijentima, nisam sretao ove, tzv. prekognitivne snove, ali jesam prospektivne – one koji nam osvetljavaju one elemente situacije koje iz najrazličitijih razloga nismo uočili. Oni nam, u skladu sa tim, skiciraju i potpunije rešenje okolnosti u kojima smo, pa deluje kao da su snovi izneli predviđanje razvoja situacije. Moja klijentkinja, koja se sprema za razvod, se pita da li je odabrala dobrog advokata, veruje mu, ali pokazuje i nesigurnost. U tom trenutku sanja da odlazi kod njega u kancelariju u dogovoreno vreme i ne zatiče nikoga, zbog čega je uplašena. Ubrzo se ispostavlja da je advokat bio vrlo neprofesionalan, a ona nepromišljena jer je platila veliku svotu novca unapred, zbog čega je ugrozila svoju poziciju. U ovom snu nema ničeg čudesnog, naprosto, kada nam je do nečeg veoma stalo, skloni smo da zanemarimo nešto što nam remeti put do cilja, ali to ne znači da mi nismo primili informaciju upozorenja, već samo da smo odlučili da je ignorišemo. Klijentkinja je primetila nešto u nastupu, neverbalnoj komunikaciji, gestikulaciji, atmosferi koju je advokat stvarao. Ignorisala je to iz želje (princip zadovoljstva) da stigne do cilja, ali je dobila kompletniju sliku u snu (princip realnosti). Snovi koji se posmatraju sa distance od nekoliko meseci ili godina mogu delovati kao da su predskazivali nešto, ali kada se sa njima radi u datom trenutku, retko kad tako izgledaju, već upućuju na ono što treba „ovde i sada“ da ispravimo u svom funkcionisanju.

*Da li košmarni snovi nužno poručuju nešto loše?

Košmarni snovi su intenzivniji i neprijatniji način da stupimo u dodir sa nečim bolnim, sa čim izbegavamo da se upustimo u koštac. Oni su karakteristični za decu, ona ih često sanjaju jer se prilagođavaju i uče kako da se postavljaju prema mnogim novim situacijama, mnoge stvari oko njih ih plaše i ugrožavajuće su. Košmari odraslih teže da nas trgnu, da nas probude, uznemire i suoče sa stvarno ugrožavajućom situacijom, sa neadekvatnim odnosima ili sa nekim svojim izuzetno nefunkcionalnim postupcima. Uzmimo za primer san: snevačica je psiholog koji treba da izabere čoveka kojeg će proučavati, tom prilikom izabira jednog starijeg muškarca, odlazi njegovoj kući, gde je on fizički zlostavlja, vezuje za radijator, ne daje joj da jede niti da pije, ali na kraju ona uspeva da pobegne. Ovaj užasan, uznemirujući, košmarni san je neprijatan, ali dragocen, on ukazuje na prirodu odnosa u kojem snevačica trpi, a idealizuje ga, pa se kroz san grubo sa tim suočava. Poruka sna je korisna, bez obzira na svu neprijatnost – ona jasno kaže da treba bežati iz te situacija, ali i da postoji potencijal da se to razreši, što se u navedenoj situaciji i desilo.

*Analiza snova deluje veoma zabavno, kakve su reakcije ljudi koji se upuste u tu avanturu?

Kao i mnogi drugi oblici rada na ličnom rastu i razvoju, analiza snova je kompleksna – može da bude zabavna, smešna, tužna ili zabrinjavajuća, ali je sigurno da nikad nije dosadna. Monotonija u analizi i jeste jedan od znakova da nešto ne ide kako treba – izbegava se važna tema, nije ostvaren adekvatan kontakt između analitičara i klijenta i sl. Jedna od prvih reakcija klijenata koji se upuste u avanturu je iznenađenje samim bogatstvom sveta snova, samim tim i sopstvene ličnosti. Druga, i meni najdraža, reakcija je onih koji očekuju mistiku i apstraktno, a susretnu se sa vrlo konkretnim radom i vrlo dubokim uvidima i praktičnim porukama za lični napredak. Najdragocenije je što oni do tih poruka i koraka dolaze sami, uz pomoć analitičara kao „skretničara“. I možda najvažnije iz ugla klijenta je da nema pritiska, osećanja osude ili saterivanja u ćošak kada se govori o onim neprijatnim stvarima za koje su upravo naučeni da ih čekaju takve reakcije okoline. Analitičar treba da je radoznao, zainteresovan i dobronameran, spreman da podstakne avanturu i da prevazilaženje najbolnijih obrazaca učini bliskim igri.

*Zašto su snovi važni?

Snovi i spavanje predstavljaju neophodnu dopunu našeg budnog funkcionisanja. Dok spavanje služi da se organizam odmori i regeneriše, snovi služe da se usaglasimo sa novim događajima i iskustvima, da u potpunosti sagledamo šta nam se dešava i kako na to reagujemo. U literaturi se navodi mnogo funkcija snova, od kojih je svakako najznačajnija kompenzatorno – komplemetarna, ona koja ukazuje gde grešimo i cilja ili da promeni naše ponašanje i doživljavanje ili da ga samo dopuni. Postoji i kreativna uloga snova, gde ono što nam san pomaže da sagledamo kao celinu ima veze sa poslom koji obavljamo – dolazimo do rešenja zadatka koji treba da obavimo, a u koji smo uložili trud, ili možemo dobiti podsticaj za kreativna umetnička rešenja, za šta postoje mnogi primeri u literaturi, čak i kod nas, kao što su Tesla, Crnjanski, Kostić i dr. Ovaj aspekt snova nije rezervisan samo za izuzetne naučne i umetničke umove, već za svakog ko autentično i iskreno ulaže trud u ono čime se bavi. Povrh svega, snovi imaju dijagnostičku i prodromalnu ulogu (ranog ukazivanja na mogućnost bolesti) kod telesnih oboljenja i to mnogo pre nego što je moguće dijagnostifikovati oboljenje čak i najsavremenijim sredstvima. Nadam se da će se i kod nas lekari aktivnije uključiti u izučavanje ove funkcije snova kojoj se u svetu posvećuje pažnja. Još mnogo toga treba da naučimo o snovima, ali ono što danas o njima znamo jasno nam poručuje da su oni dragoceni, a nedovoljno iskorišćen fenomen koji objedinjuje psihičko i fizičko funkcionisanje, a naše živote čini zdravijim i ispunjenijim. Kako kaže dr Gejl Dilejni: Ako ne naučimo jezik snova, odričemo se dobrog dela potencijala našeg uma, a ponekad (čak veoma često – dodao SN) ulećemo u nezgodne situacije koje smo mogli izbeći.

U subotu 14. decembra u prostoru savetovališta „Igrologija“ u Novom Sadu, održaće se promotivna radionica na kojoj će učesnici moći da se upoznaju sa efektima analize snova i Transakcione analize.